Иво Андрић




Коса
Пазарни дан у касаби пун је свакојаких шумова и звукова, рике говеда, блејања стоке, пословне вике и људских дозивања. Али изнад свега тога чује се кроз главну чаршију метални звук; то сељаци пазарују и пробају косе куцкајући њима о камене прагове магаза.
Дан, дан, дан… цин, цин… тен, тен!
Тако поваздан одјекује чаршијом.
Сељак не мисли много ни дуго унапријед о пословима, али у тренутку кад посао свршава, он сав легне на њега и тада мисли упорно, усредсређено и некако целим телом и свом снагом. Такав је посао и куповање косе.
Овај Витомир је са сунцем сишао у касабу са свог стрмог и високог села, оридао оно што је имао да прода и сад је пред њим пролећни дан и у њему једна мисао и један посао: да купи косу.
Прво мало поразговара с људима и распита, затим прође неколико пута, испред свих гвожђарских магаза, и најпослије се реши и уђе у ону коју најбоље познаје. Трговац га пита шта му треба, а он одговара лукаво, нејасно и само прелази очима преко површине робе, тражећи косе. Најпосле, мало се ода он, а мало погоди трговац, и шегрт изнесе пред њега жељене косе, умотане јутом, увезане ликом у сноп, као сабље.
Сељак чучи, вади једну по једну, загледа јој кривину, боју и сјај, опипава прстом рез, хвата је обема рукама, приноси образу као пушку и гледа низ оштрицу, као да нишани. Пљуцка на челик, лиже га и трља. Поред њега стоји шегрт, ситан и крезуб, а очице му већ играју, лукаво и недетињски.
Кад изабере и одвоји две-три најбоље, сељак излази са њима напоље и ту стане да куца сваком косом о камени дућански праг, једном по једном, дуго и пажљиво. Шегрт је пошао за њим и не скида поглед са косе, а он би дао много да се може ослободити тога вижлета и остати насамо са косом коју испитује; тако би јој, чини ми се, лакше открио недостатке. Труди се да заборави и шегрта и све око себе. Куцне косом о камен, па је одмах принесе уху, као хоровођа звучну виљушку, ослушкује дуги звук челика и прати га и онда кад га нико више не чује. Израз лица му је потпуно занесен и отсутан јер, идући за тим звуком, он и није ту у чаршији, где нема шта да ради и где долази само по нужди, него негдје у свцом чаиру, у јеку косидбе, где чује ту исту косу како, већ насађена и откована, сикће као гуја у трави и преваљује откосе у правилним полукружним шарама низа стрму ливаду.

11-14. јул 2024.

Програм 2025Програм 2025



ПЕТАК, 18.07.2025. 17.00 Рајачки вашар 21.00 Хор и ансамб „Станислав Бинички“ – концерт СУБОТА, 19.07.2025. 12.00 Отварање изложбе косачких алата и механизације 21.00 Концерт НЕДЕЉА, 20.07.2025. 09.00 Окупљање косача 10.00 Косачка здравица, наступ певача, играча, трубача… 11.00 Отварање

О КосидбиО Косидби



У крајевима са развијеним сточарством, косидба је била посебно значајна одувек, јер се на овај начин обезбеђивала летина. Да би се посао што успешније завршио, људи су се окупљали и организовале су се мобе. Тако

Прва КосидбаПрва Косидба



Прво такмичење косача на Рајцу се одржало када и први народни вашар, 1892. године. Како у стара времена, тако и данас, Косидба на Рајцу се увек одржава прве недеље после Петровдана. Косидба није само такмичење

Како се опремити за Косидбу на РајцуКако се опремити за Косидбу на Рајцу



Сви косачи облаче летњу сељачку ношњу: радне широке беле панталоне (беле гаће) и до колена дугу белу везену кошуљу, преко које се навлаче обавезан јелек. Косачи се опасују тканим шареним појасем. Гаће се упасују у